Posetili smo porodicu Stevanović, korisnike našeg Drugog javnog poziva kako bismo sa njima razgovarali o proizvodnji meda, realizaciji dosadašnjih projektnih aktivnosti, izazovima sa kojima se susreću i potencijalnom jačanju saradnje kroz treninge i obuke koje ćemo organizovati. Bavim se pčelarstvom od&nbsp;1995. godine, eto uskoro 30 godina. U početku je to bilo malo pčelarenje sa 20 košnica koje sam nasledio od tasta. Najviše mi je pomagala supruga i u periodu od 10 godina ništa se veliko nije dešavalo. Potom smo iz godine u godinu uvećavali broj košnica, pa su se polako uključivali u proces i ćerka, a od pre tri godine i zet koji mi je danas najveća pomoć i podrška. Svi živimo zajedno i zajedničkim radom unapređujemo našu proizvodnju – počinje svoju priču Radiša Stevanović, domaćin i nosilac gazdinstva.Gazdinstvo Stevanović bavi se i ratarstvom, ali najveći izvor prihoda dolazi upravo od pčelarstva, kojem svakako najviše rada i pažnje posvećuju.Kako bi unapredili svoju proizvodnju, bilo je neophodno da učine pomak i modernizuju mehanizaciju i proces. „S obzirom na uvećanje broja košnica, morali smo da modernizujemo mehanizaciju koju smo imali. Imali smo jedan kamion za seobu košnica pa potom smo kupili i drugi ali najveći problem nam je predstavljao utovar i istovar košnica. Kod nas ne može da se dobije zadovoljavajuća količina meda na stacionarnom pčelarenju, mora da postoji seoba košnica. Pronaći radnike za utovar i istovar je takođe veliki problem.&nbsp;Pre 4 godina, bilo je organizovano predavanje za pčelare u Vrnjačkoj Banji, gde sam čuo od jednog pčelara koji je radio na Novom Zelandu i opsluživao 2 000 košnica, i on nam je ispričao kako se tamo vrši selidba košnica i kakvo je njegovo iskustvo. Pokazao nam je na prezentaciji mašinu koja je upravo ova koju smo nabavili preko Projekta konkurentne poljoprivrede Srbije“ – kazao je Radiša.Interesovanje za &nbsp;kupovinu takve mašine za olakšanje posla na gazdinstvu se uvećalo, i zbog toga, Radiša je počeo redovno da prati sajt Ministarstva poljoprivrede i Uprave za agrarna plaćanja, kao i Viber grupu Ministarstva i Viber grupu SPOS-a, kako bi imao pristup informacijama o konkursima i subvencijama. &nbsp;Ministarstvo poljoprivrede,davalo je subvenciju za nabavku opreme ali ne i takvih mašina. Sve do prošle godine kada je kroz Drugi javni poziv u okviru Projekta konkurentne poljoprivrede Srbije, koje realizuje Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u saradnji sa Svetskom bankom, omogućena nabavka &nbsp;mašina koje su gazdinstvu Stevanović bila neophodna.Konsultovao sam se sa još jednim pčelarem iz našeg kraja, i odlučili da konkurišemo. Prikupili smo neohodnu dokumentaciju, i predali u vremenskom roku koji je bio naveden u javnom pozivu. Na konačnoj listi bio sam sedmi po redu. Skupili smo preko 70 bodova. Bavimo se organskom proizvodnjom, što nam je donelo dodatne bodove kao i to što smo iz kraja sa otežanim uslovima. Kada smo dobili i potpisali Rešenje, sa bankom smo relatino brzo završili proceduru oko kredita. &nbsp;Osim ove mašine u predmetnoj investiciji su nam bili i solarni paneli za pčelinjak, sms vage i još nekoliko manjih stvari – ispričao je Radiša i istakao da je pčelarstvo je kampanjski rad, da je cela porodica posvećena 100 odsto radu sa pčelama <blockquote class="ql-align-justify">Dok pčele prave med, nemamo posla ali kada se košnice napune medom ne znamo ni da li je noć ni da li je dan, tako da mi supruga najviše tada pomaže.Uradili smo etiketu za med, jer imamo i organsku proizvodnju i želimo da budemo prepoznatljivi i vidljivi. Najviše proizvodimo bagremov med i on je za izvoz, kažu da je srpski bagremov med najbolji. Tako kažu. Kupljena mašina nam je olakšala rad, kao i sam proces do finalnog proizvoda. Mnogo su nam značajna sredstva koja smo dobili, i preporučio bih svima da konkurišu, jer ukoliko ne konkurišu ne mogu ni da dobiju. Proces nije&nbsp;prelak, ali svakako morate da se potrudite da dobijete nešto.</blockquote>

Posetili smo porodicu Stevanović, korisnike našeg Drugog javnog poziva